Pozvali su sve političke aktere u međunarodnoj zajednici i regionu da nedvosmisleno osude destabilizaciju Crne Gore i regiona, koju „kreira i podstiče zvanični Beograd“.
„Professionalčitala sam zakon“, piše dalje Srbljanovićeva, „i vidim da strah da će neko SPC-u da otme Ostrog ili bilo koji drugi manastir nema nikakvog utemeljenja; to ne samo da u zakonu ne piše, već je napisano upravo suprotno: vekovne svetilišta pravoslavnih Srba ostaju to što jesu i tu nema ni mehanizma ni namere da se stvar promeni“.
Pozivajući sve na mudrost, opreznost, odgovornost i delanje isključivo u javnom interesu potpisnici ove reakcije izražavaju nadu da će 2020. godina čitavom našem regionu doneti toliko potrebni i željeni sveopšti boljitak.
On ispravno zapaža da sporni zakon „treba shvatati sa stanovišta ‘izgradnje nacije’, ali u tradicionalnom pravoslavnom smislu, gde između crkve i države mora da postoji ‘simfonija’, dakle, skladnost tonova“. Ja bih tome pridodao da je nemoguće poreći činjenicu da namera crnogorskog diktatora nije da konstituiše građansku, već etnonacionalnu državu čiji bi osnov bili etnički shvaćeno crnogorstvo i Crnogorska pravoslavna crkva koja ne može steći dominantan uticaj osim marginalizacijom Mitropolije crnogorsko-primorske koja se, ukoliko bi došlo do realizacije ovoga zakona, ne bi više mogla tretirati kao deo SPC (zakonom se naime zabranjuje verskim zajednicama da u svom imenu mogu imati prefiks strane države).
Nejasno je, takođe, na koji način i na osnovu kojih pisanih istorijskih izvora potpisnici tzv. Apela 88 zaključuju da je Republika Crna Gora poništila navodni "dekret" regenta Aleksandra iz 1920.
Ako je cilj Apela 88 ono što u njemu piše – „da svi politički akteri u međunarodnoj zajednici i regionu nedvosmisleno osude (…) zvanični Beograd“ – do toga svakako ne može doći a da prethodno strani website centri odlučivanja nisu priupitali svoje ovdašnje ambasadore, obaveštajce i saradnike od poverenja – da li je tačno to što piše u Apelu 88?
Ми не шаљемо нежељену пошту! За више детаља погледајте нашу политику приватности.
„Biram borbu“ dogovorio raspodelu mandata, čeka se ime kandidata za gradonačelnika i novo ime koalicije
„Biram borbu“ dogovorio raspodelu mandata, čeka se ime kandidata za gradonačelnika i novo ime koalicije
Ne može se graditi liberalno-demokratski poredak sa Milom Đukanovićem i Aleksandrom Vučićem u srcu. Odbrana tehnologije vladanja njih dvojice je zapravo odbrana vanpravnog nasilja i uništavanja pravne države.
Reakcija na tekst o rušenju u Savamali: „Iskra doo se lažno prikazuje da je bila vlasnik ili korisnik navedene parcele“
rs Politika Šapić raspisao izbore za two. jun u seventeen beogradskih opština Privremeni organ Grada Beograda je na današnjoj, osmoj sednici, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima, doneo Odluku o raspisivanju izbora za odbornike skupština gradskih opština Grada Beograda Nedeljnik.rs
U nastavku teksta Slobodan Divjak „pridodaje“ da je „nemoguće poreći činjenicu da namera crnogorskog diktatora nije da konstituiše građansku, već etnonacionalnu državu čiji bi osnov bili etnički shvaćeno crnogorstvo i Crnogorska pravoslavna crkva koja ne može steći dominantan uticaj osim marginalizacijom Mitropolije crnogorsko – primorske…“.
Potpisnici Apela 88 su u ne tako davnoj prošlosti izlagali radikalnoj kritici pozive srpskih tradicionalista na „povratak korenima“, ali sada Đukanovićev poziv na „povratak korenima“, ma koliko oni bili krajnje problematični, odjednom počinje da se slavi kao radikalno liberalan, kao nešto bez čijeg ostvarenja Crna Gora ne može funkcionisati kao moderna evropska država. Pri tome, oni sa neviđenom lakoćom prelaze preko činjenice da ni u jednoj savremenoj zapadnoj zemlji niko nije vladao 30 godina u kontinuitetu, kao što to čini Đukanović – već sama dužina njegove vladavine siguran je znak njenog autokratskog karaktera. Braneći bezrezervno zakon ovoga autokrate, oni ne samo što napuštaju svoju svima znanu devizu po kojoj treba čistiti samo „vlastito dvorište“ (naime, sada čiste i „tuđe dvorište“, čime se i sami mešaju u unutrašnje stvari samostalne druge države), već i podržavaju duboko antiliberalni i antivicilizacijski pokušaj – pokušaj nasilnog pogromaškog potiskivanja jedne viševekovne crkvene tradicije u ime uspostavljanja dominacije nove crkvene tradicije koja bi trebalo da bude glavna komponenta nove nacije shvaćene u etničkom ključu.